U Cr­noj Go­ri se o le­gi­ti­mi­te­tu i le­ga­li­te­tu dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i nji­ho­vih funk­ci­o­ne­ra mo­že go­vo­ri­ti ka­da se ot­klo­ne ne­u­stav­no­sti u iz­bor­nom za­ko­no­dav­stvu i ono se uskla­di sa Usta­vom i omo­gu­ći iz­bor od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka ne­po­sred­no od gra­đa­na, oci­je­nio je pro­fe­sor Đor­đi­je Bla­žić. On sma­tra da tre­nut­no ni­je mo­gu­će re­a­li­zo­va­ti ni­je­dan prav­no-po­li­tič­ki mo­del ko­ji bi u cje­lo­sti bio u skla­du sa Usta­vom, jer je iz­bor­ni si­stem ne­u­sta­van. Taj si­stem, po­ja­snio je Bla­žić, ne omo­gu­ća­va gra­đa­ni­ma ga­ran­to­va­no ustav­no pra­vo da „ne­po­sred­no” bi­ra­ju po­sla­ni­ke, već se u smi­slu ne­u­stav­nog Za­ko­na o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka ne­po­sred­no bi­ra­ju po­li­tič­ke par­ti­je sa iz­bor­ne li­ste, a ne po­sla­ni­ci.
On sma­tra da to iz­bo­re u ustav­no-prav­nom smi­slu či­ni ne­u­stav­nim, a ta­ko iza­bra­ne po­sla­ni­ke Skup­šti­ne ne­le­gi­tim­nim.
– Sa­mim tim sva­ka od­lu­ka Skup­šti­ne je ne­le­gi­tim­na iako je ona sa­mo for­mal­no­prav­no za­ko­ni­ta. U tom smi­slu, svi dr­žav­ni or­ga­ni i nji­ho­vi iza­bra­ni funk­ci­o­ne­ri, osim pred­sjed­ni­ka, ni­je­su le­gi­tim­ni, ali je­su for­mal­no­prav­no le­gal­ni, jer ih je bi­ra­la Skup­ši­na u skla­du sa svo­jim for­mal­no­prav­nim ustav­nim i za­kon­skim nad­le­žno­sti­ma – ka­zao je Bla­žić.
On je po­ru­čio da tek ka­da se ot­klo­ne gru­be ne­u­stav­no­sti u iz­bor­nom za­ko­no­dav­stvu i ka­da se ono uskla­di sa Usta­vom i omo­gu­ći iz­bor od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka ne­po­sred­no od gra­đa­na, kao u si­tu­a­ci­ji iz­bo­ra pred­sjed­ni­ka, mo­že se go­vo­ri­ti o le­gi­ti­mi­te­tu i le­ga­li­te­tu dr­žav­nih in­sti­stu­ci­ja i nji­ho­vih funk­ci­o­ne­ra.
Bla­žić je agen­ci­ji Mi­na re­kao da u ustav­no­prav­nom smi­slu ne­ma smet­nji da se iz­vr­ši ta­ko­zva­na re­kon­struk­ci­ja Vla­de i omo­gu­ći uče­šće opo­zi­ci­je u njoj, na­vo­de­ći da bi dje­lo­va­nje ci­vil­nog sek­to­ra do­mi­nant­no tre­ba­lo da bu­de na eks­pert­skom ni­vou.
On je ka­zao da se pi­ta­nje uče­šća opo­zi­ci­je u iz­vr­šnoj vla­sti mo­že po­sma­tra­ti sa prav­nog, ali i sa po­li­ti­ko­lo­škog aspek­ta.
Uka­zao je da bi, u slu­ča­ju po­sti­za­nja po­li­tič­kog do­go­vo­ra oko uče­šća opo­zi­ci­je u toj „re­kon­stru­i­sa­noj” Vla­di pre­mi­jer mo­rao pred­lo­ži­ti Skup­šti­ni ra­zr­je­še­nje re­sor­nih mi­ni­sta­ra ili mi­ni­sta­ra bez port­fe­lja ili pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de, pa tek na­kon nji­ho­vog ra­zr­je­še­nja na nji­ho­va mje­sta pred­lo­ži­ti no­ve mi­ni­stre, od­no­sno pot­pred­sjed­ni­ke Vla­de, uko­li­ko te funk­ci­je pre­pu­šta opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma.
– Na­kon ra­zr­je­še­nja po­sto­je­ćih čla­no­va Vla­de, Skup­šti­na mo­že da bi­ra no­ve čla­no­ve na pred­log pre­mi­je­ra – re­kao je Bla­žić.
U ustav­no­prav­nom smi­slu, ka­ko je pre­ci­zi­rao, obim pro­mje­na u Vla­di ni­je ogra­ni­čen bro­jem nje­nih čla­no­va ko­ji se mi­je­nja­ju, ali je uslo­vljen op­stan­kom ak­tu­el­nog pre­mi­je­ra na toj funk­ci­ji, jer bi nje­go­va ostav­ka ili ra­zr­je­še­nje od Skup­šti­ne zna­či­li pad Vla­de i gu­blje­nje nje­nog le­gi­ti­mi­te­ta, ali i na­sta­vak ra­da do iz­bo­ra no­vog sa­sta­va iz­vr­šne vla­sti. Po nje­go­vim na­vo­di­ma, to je je­dan od dva ustav­no­prav­no mo­gu­ća mo­de­la ko­ji ne za­htje­va ras­pi­si­va­nje van­red­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra pri­je is­te­ka man­da­ta Skup­šti­ne i Vla­de.
Bla­žić je pod­sje­tio da je dru­gi mo­del da Vla­da ko­ja je do­bi­la po­vje­re­nje na­sta­vi sa ra­dom u po­sto­je­ćem sa­sta­vu.
M.V.